Српски рјечник

о̀гњило, n. 1. der Feuerstahl, chalybs ingniarius, cf. [масат], оцило, чакмак. 2. (у Ц. г.) vide кашилук.

Речник говора Прошћења

о̀гњило, -а, с. — челично оцило, кресиво за изазивање ватре. — Ако имаш огњило, искреши ватру, да запалимо по једну цигару.