Српски рјечник

о̀на̑ј, о̀на, о̀но, jener, jene, jenes, ille, illa, illud. [cf. они].

Речник косовско-метохиског дијалекта

она̑ј, она̑, оно̑ показ. замен. 3. лица јед.: Оно̑ ве̏че ја дођȍ. БМ. (т. ј. прекојуче). — Онȍ вече (прекојуче). Пећ. — Онȍ вечер су поста̏вили. Пећ. — Онȍ вечери. БП. — Ген. м. и ср. онȍга, ж. оне̑, оне̑јзи: У оне̑јзи (т.ј. код ње̑). — Дат. м. и ср. оно̑м, онȍме и онȍму, тако и лок. — Дат. ж. оно̑јзи. Пeћ и оне̑јзи. — Ак. ж.: ону̑: Ону̑ ни размӣну̏ше. БП. — Инстр. м. и ср. они̑м и ж. оно̑м. Мн.: ном. м. и ср. они̑, она̑. — Ген. за сва три рода: оне̑, они̑ и они̑ја. — Дат. за сва три рода: онȅма и они̏м. — Ак. ж: Оне̑ — Инстр. за сва три рода: они̏ма и онȅма. — У В. и у RJA. ònа̑ј, ònȃ, ònȏ зам.

Речник говора јужне Србије

она́ј она. „За́посли ли се она́ј же́на?” (Прешево).