Српски рјечник

ср̀ма,* f. vide сребро (срма је најчистије сребро).

Речник косовско-метохиског дијалекта

ср̏ма, е и срме̑ им. 1. а) сад се употребљава као име за пантљике, ширите откане од сребрних или златних жица: Ср̏ма широ̏ка кај ша̏ка. — Те̏шку је ср̏му тури̏ла на дими̏је. — А̏с ср̏ма. — Бака̑м ср̏ма. — Ср̏ма -јелек (тј. срмом, срменим харчом израђен јелек). — 2. б) сребрна жица: Лево̑р од срме̑. Пећ. — У В. и Br. Iv. sr̀ma м., а ли значење различно. Реч је тур. syrma им. прерађено сребро или злато, од сребрне или златне жице израђено: bejaz sirma, altin sirma. Нгр. τό σύρμα.

Речник говора Прошћења

ср̏ма, -е̄, ж. — сребрна жица. — Она је срмом прслук извезла.