џена̑бет и џена̄бе̏т, џена̄бе̏та м. обешењак, поганац: То је она̑ј Ди̑мкин џена̑бет учини̏јо. — Врло је џена̑бет чо̏век (тј. поганац). — У RJA. ǵenábet м. Арап. ǵenabet им. све оно што чини да се човек
упрља. Тур. врста псовке за прекор.
џена́бет, -а, м. — поганац, неваљалац, таксират. — Оно је дијете велики џенабет.